Псалам 74
Молба за помоћ кад се страшно опустоши светиња.
Наук Асафов.
1 Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго;
дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
2 Опомени се сабора свог, који си стекао од старине,
искупио себи у наследну државу,
горе Сиона, на којој си се населио.
3 Подигни стопе своје на старе развалине:
све је разрушио непријатељ у светињи.
4 Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих,
своје обичаје постављају место наших обичаја.
5 Видиш, они су као онај који подиже секиру
на сплетене гране у дрвета.
6 Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
7 Огњем сажегоше светињу Твоју;
на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
8 Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим.
Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
9 Обичаја својих не видимо, нема више пророка,
и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
10 Докле ће се, Боже, ругати насилник?
Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
11 Зашто устављаш руку своју и десницу своју?
Пружи из недара својих, и истреби их.
12 Боже, царе мој,
који од старине твориш спасење посред земље!
13 Ти си силом својом раскинуо море,
и сатро главе воденим наказама.
14 Ти си размрскао главу крокодилу,
дао га онима који живе у пустињи да га једу.
15 Ти си отворио изворе и потоке,
Ти си исушио реке које не пресишу.
16 Твој је дан и Твоја је ноћ,
Ти си поставио звезде и сунце.
17 Ти си утврдио све крајеве земаљске,
лето и зиму Ти си уредио.
18 Опомени се тога, непријатељ се руга Господу,
и народ безумни не мари за име Твоје.
19 Не дај зверима душу грлице своје,
немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
20 Погледај на завет;
јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
21 Невољник нек се не врати срамотан,
ништи и убоги нека хвале име Твоје.
22 Устани, Боже, брани ствар своју,
опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
23 Не заборави обести непријатеља својих,