1 Одатле се подигоше синови Израиљеви, и стадоше у логор у пољу моавском с оне стране Јордана према Јерихону. 2 И виде Валак, син Сефоров све што учини Израиљ Амореју. 3 И уплаши се Моав од народа веома; јер га беше много, и притужи Моаву од синова Израиљевих. 4 Па рече Моав старешинама мадијанским: Сада ће ова множина појести све што је око нас као во траву у пољу. А Валак, син Сефоров беше у оно време цар моавски. 5 И посла посланике к Валаму, сину Веоровом у Фатуру, која је на реци у земљи народа његовог, говорећи: Ево народ изиђе из Мисира, ево прекрило је земљу, и стоји према мени. 6 Него ходи, прокуни ми овај народ, јер је јачи од мене, е да бих му одолео и побио га или истерао из земље ове; јер знам, кога благословиш биће благословен, а кога прокунеш биће проклет.

7 И отидоше старешине моавске и старешине мадијанске носећи дарове за врачање; и дођоше к Валаму, и казаше му речи Валакове. 8 А он им рече: Останите овде ову ноћ, и одговорићу вам како ми Господ каже. И осташе кнезови моавски код Валама. 9 А Бог дође к Валаму и рече му: Какви су то људи код тебе? 10 И рече Валам Богу: Валак син Сефоров, цар моавски, посла их к мени говорећи: 11 Ево народ изиђе из Мисира и прекрили земљу; него ходи, прокуни ми га, е да бих га надбио и отерао га. 12 А Бог рече Валаму: Не иди с њима, нити куни тај народ, јер је благословен. 13 И ујутру уставши Валам рече кнезовима Валаковим; вратите се у своју земљу јер ми не да Бог да идем с вама. 14 И уставши кнезови моавски дођоше к Валаку, и рекоше: Не хте Валам поћи с нама.

15 Тада опет посла Валак више кнезова и веће од првих. 16 И они дошавши к Валаму рекоше му: Овако вели Валак, син Сефоров: Немој се затезати, молим те, него дођи к мени. 17 Јер ћу те добро даривати, и шта ми год кажеш чинићу; зато дођи, молим те, прокуни ми овај народ. 18 А Валам одговори и рече слугама Валаковим: Да ми да Валак кућу своју пуну сребра и злата, не бих могао преступити речи Господа Бога свог да учиним шта мало или велико. 19 Али опет останите овде и ви ову ноћ да видим шта ће ми сада казати Господ. 20 И дође Бог ноћу к Валаму и рече му: Кад су дошли ти људи да те зову, устани, иди с њима, али шта ти кажем оно да чиниш. 21 А ујутру уставши Валам осамари магарицу своју, и пође с кнезовима моавским.

22 Али се разгневи Бог што он пође; и стаде анђео Господњи на пут да му не да; а он сеђаше на магарици својој и имаше са собом два момка своја. 23 А кад магарица виде анђела Господњег где стоји на путу с голим мачем у руци, сврну магарица с пута и пође преко поља. А Валам је стаде бити да је врати на пут. 24 А анђео Господњи стаде на стазу међу виноградима, а беше зид и одовуд и одонуд. 25 И магарица видећи анђела Господњег приби се уз други зид, и притиште ногу Валамову о зид; а он је стаде опет бити. 26 Потом анђео Господњи отиде даље, и стаде у теснацу, где не беше места да се сврне ни надесно ни налево. 27 И магарица видећи анђела Господњег паде под Валамом, а Валам се врло разљути, и стаде бити магарицу својим штапом. 28 Тада Господ отвори уста магарици, те она рече Валаму: Шта сам ти учинила, те ме бијеш већ трећи пут? 29 А Валам рече магарици: Што ми пркосиш? Да имам мач у руци, сад бих те убио. 30 А магарица рече Валаму: Нисам ли твоја магарица? Јашеш ме од како сам постала твоја до данас; јесам ли ти кад тако учинила? А он рече: Ниси.

31 Тада Господ отвори очи Валаму, који угледа анђела Господњег где стоји на путу с голим мачем у руци. И он сави главу и поклони се лицем својим. 32 И рече му анђео Господњи: Зашто си био магарицу своју већ три пута? Ево ја изиђох да ти не дам, јер твој пут није мени по вољи. 33 Кад ме угледа магарица, она се уклони испред мене већ три пута; а да се није уклонила испред мене, тебе бих већ убио, а њу бих оставио у животу. 34 А Валам рече анђелу Господњем: Згрешио сам, јер нисам знао да ти стојиш преда мном на путу; ако теби није по вољи, ја ћу се вратити. 35 А анђео Господњи рече Валаму: Иди с тим људима, али само оно говори што ти ја кажем. Тада Валам отиде с кнезовима Валаковим.

36 А кад чу Валак да иде Валам, изиђе му на сусрет у град моавски на међи арнонској накрај међе. 37 И рече Валак Валаму: Нисам ли слао к теби и звао те? Зашто ми не дође? Еда ли те не могу даривати? 38 А Валам рече Валаку: Ево сам дошао к теби; али хоћу ли моћи шта говорити? Шта ми Бог метне у уста, оно ћу говорити. 39 И отиде Валам с Валаком, и дођоше у град Узот. 40 И накла Валак волова и оваца, и посла Валаму и кнезовима, који беху с њим.

41 А ујутру узе Валак Валама и одведе га на висину Валову, и оданде му показа један крај народа.

<- Четврта књига Мојсијева која се зове Бројеви 21Четврта књига Мојсијева која се зове Бројеви 23 ->