1 И приближаваху се к Њему сви цариници и грешници да Га чују. 2 И викаху на Њега фарисеји и књижевници говорећи: Овај прима грешнике и једе с њима.

3 А Он им каза причу ову говорећи: 4 Који човек од вас имајући сто оваца и изгубивши једну од њих не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе? 5 И нашавши дигне је на раме своје радујући се, 6 и дошавши кући сазове пријатеље и суседе говорећи им: Радујте се са мном: ја нађох своју овцу изгубљену. 7 Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једног грешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника којима не треба покајање.

8 Или која жена имајући десет динара, ако изгуби један динар, не запали свеће, и не помете куће, и не тражи добро док не нађе? 9 И нашавши сазове другарице и суседе говорећи: Радујте се са мном: ја нађох динар изгубљени. 10 Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијима за једног грешника који се каје.

11 И рече: Један човек имаше два сина, 12 и рече млађи од њих оцу: Оче! Дај ми део имања што припада мени. И отац им подели имање. 13 И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у далеку земљу; и онамо просу имање своје живећи беспутно. 14 А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи. 15 И отишавши приби се код једног човека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње. 16 И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше.

17 А кад дође к себи, рече: Колико најамника у оца мог имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади! 18 Устаћу и идем оцу свом, па ћу му рећи: Оче! Сагреших Небу и теби, 19 и већ нисам достојан назвати се син твој: прими ме као једног од својих најамника. 20 И уставши отиде оцу свом. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и целива га. 21 А син му рече: Оче, сагреших Небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој. 22 А отац рече слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге. 23 И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо. 24 Јер овај мој син беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити.

25 А син његов старији беше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу певање и подвикивање. 26 И дозвавши једног од слугу запита: Шта је то? 27 А он му рече: Брат твој дође; и отац твој закла теле угојено, што га је здравог видео. 28 А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га. 29 А он одговарајући рече оцу: Ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповести, па мени никад ниси дао јаре да бих се провеселио са својим друштвом; 30 а кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено. 31 А он му рече: Сине! Ти си свагда са мном, и све је моје твоје. 32 Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се.

<- Свето Јеванђеље по Луки 14Свето Јеванђеље по Луки 16 ->