8 И рече Бог Ноју и синовима његовим с њим, говорећи: 9 А ја ево постављам завет свој с вама и с вашим семеном након вас, 10 и са свим животињама, што су с вама од птица, од стоке и од свих звери земаљских што су с вама, са свачим што је изашло из ковчега, и са свим зверима земаљским. 11 Постављам завет свој с вама, те одселе неће ниједно тело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу. 12 И рече Бог: Ево знак завета који постављам између себе и вас и сваке живе твари, која је с вама до века: 13 Метнуо сам дугу своју у облаке, да буде знак завета између мене и земље. 14 Па кад облаке навучем на земљу, видеће се дуга у облацима, 15 и опоменућу се завета свог који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком телу, и неће више бити од воде потопа да затре свако тело. 16 Дуга ће бити у облацима, па ћу је погледати, и опоменућу се вечног завета између Бога и сваке душе живе у сваком телу које је на земљи. 17 И рече Бог Ноју: То је знак завета који сам учинио између себе и сваког тела на земљи.
20 А Ноје поче радити земљу, и посади виноград. 21 И напив се вина опи се, и откри се насред шатора свог. 22 А Хам, отац Хананцима, виде голотињу оца свог, и каза обојици браће своје на пољу. 23 А Сим и Јафет узеше хаљину, и огрнуше је обојица на рамена своја, и идући натрашке покрише њом голотињу оца свог, лицем натраг окренувши се да не виде голотиње оца свог. 24 А кад се Ноје пробуди од вина, дозна шта му је учинио млађи син, 25 и рече:
Languages