1 Али наста глад у земљи сврх прве глади која беше за времена Аврамовог; и Исак отиде к Авимелеху цару филистејском у Герар. 2 И јави му се Господ и рече: Немој ићи у Мисир, него седи у земљи коју ћу ти казати. 3 Седи у тој земљи, и ја ћу бити с тобом, и благословићу те; јер ћу теби и семену твом дати све ове земље, и потврдићу заклетву, којом сам се заклео Авраму оцу твом. 4 И умножићу семе твоје да га буде као звезда на небу, и даћу семену твом све ове земље; и у семену твом благословиће се сви народи на земљи, 5 зато што је Аврам слушао глас мој и чувао наредбу моју, заповести моје и правила моја и законе моје.

6 И оста Исак у Герару. 7 А људи у месту оном питаху за жену његову, а он говораше: Сестра ми је. Јер се бојаше казати: Жена ми је; да ме, вели, не убију ови људи ради Ревеке, јер је лепа. 8 И кад проведе много времена онде, догоди се, те погледа Авимелех цар филистејски с прозора, и виде Исака где се шали с Ревеком женом својом. 9 И дозва Авимелех Исака и рече: Та то ти је жена; како си казао: Сестра ми је? А Исак му одговори: Рекох: да не погинем с ње. 10 А Авимелех рече: Шта си нам учинио? Лако је могао ко од народа овог лећи с твојом женом, те би нас ти увалио у грех. 11 И заповеди Авимелех свему народу свом говорећи: Ко се дотакне овог човека или жене његове, погинуће.

12 И Исак стаде сејати у оној земљи, и доби оне године по сто, тако га благослови Господ. 13 И обогати се човек, и напредоваше све већма, те поста силан. 14 И имаше оваца и говеда и много слуга; а Филистеји му завиђаху, 15 па све студенце које беху ископале слуге оца његовог за времена Аврама оца његовог заронише Филистеји, и засуше их земљом. 16 И Авимелех рече Исаку: Иди од нас, јер си постао силнији од нас.

17 И Исак отиде, оданде, и разапе шаторе у долини герарској, и настани се онде. 18 И стаде Исак откопавати студенце, који беху ископани за времена Аврама оца његовог, и које заронише Филистеји по смрти Аврамовој; и прозва их именима која им беше надео отац његов. 19 И копајући слуге Исакове у оном долу нађоше студенац живе воде. 20 Али се свађаше пастири герарски с пастирима Исаковим говорећи: Наша је вода. И надеде име оном студенцу Есек, јер се свадише с њим. 21 После ископаше други студенац, па се и око њега свађаше, зато га назва Ситна. 22 Тада се подиже оданде, и ископа други студенац, и око њега не би свађе; зато га назва Реховот, говорећи: Сад нам даде Господ простора да растемо у овој земљи.

23 И отиде оданде горе у Вирсавеју. 24 И исту ноћ јави му се Господ, и рече: Ја сам Бог Аврама оца твог. Не бој се, јер сам ја с тобом, и благословићу те и умножићу семе твоје Аврама ради слуге свог. 25 И начини онде жртвеник, и призва име Господње; и онде разапе шатор свој; и слуге Исакове ископаше онде студенац.

26 И дође к њему Авимелех из Герара с Охозатом пријатељем својим и с Фихолом војводом својим. 27 А Исак им рече: Што сте дошли к мени, кад мрзите на ме и отерасте ме од себе? 28 А они рекоше: Видесмо заиста да је Господ с тобом, па рекосмо: Нека буде заклетва између нас, између нас и тебе; хајде да ухватимо веру с тобом; 29 да нам не чиниш зла, као што се ми тебе не дотакосмо и као што ми теби само добро чинисмо, и пустисмо те да идеш на миру, и ето си благословен од Господа. 30 Тада их он угости; те једоше и пише. 31 А сутрадан уставши рано, заклеше се један другом, и отпусти их Исак и отидоше од њега с миром. 32 Исти дан дошавши слуге Исакове казаше му за студенац који ископаше, и рекоше му: Нађосмо воду. 33 И назва га Савеја; отуда се зове град онај Вирсавеја до данашњег дана.

34 А кад би Исаву четрдесет година, узе за жену Јудиту, кћер Веоха Хетејина, и Васемату кћер Елона Хетејина. 35 И оне задаваху много јада Исаку и Ревеци.

<- Прва књига Мојсијева која се зове Постање 25Прва књига Мојсијева која се зове Постање 27 ->