10 А вода течаше из Едема натапајући врт, и оданде се делише у четири реке. 11 Једној је име Фисон, она тече око целе земље евилске, а онде има злата, 12 и злато је оне земље врло добро; онде има и бдела и драгог камена ониха. 13 А другој је реци име Геон, она тече око целе земље хуске. 14 А трећој је реци име Хидекел, она тече к асирској. А четврта је река Ефрат.
15 И узевши Господ Бог човека намести га у врту едемском, да га ради и да га чува. 16 И запрети Господ Бог човеку говорећи: Једи слободно са сваког дрвета у врту; 17 али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш.
18 И рече Господ Бог: Није добро да је човек сам; да му начиним друга према њему. 19 Јер Господ Бог створи од земље све звери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име; 20 и Адам надеде име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему. 21 И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и место попуни месом; 22 и Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму. 23 А Адам рече:
Languages