1 А после тога синови Моавови и синови Амонови и с њима који живе међу синовима Амоновим, дођоше да војују на Јосафата. 2 И дођоше те јавише Јосафату говорећи: Иде на те велико мноштво испреко мора, из Сирије; и ено их у Асасон-Тамару, а то је Ен-Гад. 3 А Јосафат се уплаши, и обрати лице своје да тражи Господа, и огласи пост по свој земљи Јудиној. 4 И скупише се сви синови Јудини да траже Господа, и из свих градова Јудиних дођоше да траже Господа.

5 Тада стаде Јосафат у збору Јудином и јерусалимском у дому Господњем пред тремом новим, 6 и рече: Господе Боже отаца наших! Ниси ли Ти Бог на небу и владаш свим царствима народним? Није ли у Твојој руци моћ и сила да Ти нико не може одолети? 7 Ниси ли Ти, Боже наш, одагнао становнике ове земље испред народа свог Израиља, и дао је навек семену Аврама пријатеља свог? 8 Те се населише у њој, и саградише Ти у њој светињу за име Твоје говорећи: 9 Кад нас задеси како зло, мач осветни или помор или глад, стаћемо пред овим домом и пред Тобом, јер је име Твоје у овом дому, и вапићемо Теби у невољи својој, услиши и избави. 10 А сад ево, синови Амонови и Моавови и они из горе Сира, кроз које ниси дао синовима Израиљевим проћи кад иђаху из земље мисирске, него их обиђоше и не истребише; 11 а ево, они нам враћају дошавши да нас истерају из наследства Твог, које си нам предао. 12 Боже наш, зар им нећеш судити? Јер у нама нема снаге да се опремо том мноштву великом, које иде на нас, нити знамо шта бисмо чинили, него су очи наше упрте у Те.

13 А сви синови Јудини стајаху пред Господом и деца њихова, жене њихове и синови њихови. 14 Тада сиђе дух Господњи усред збора на Јазила сина Захарије сина Венаје сина Јеила сина Матанијиног, Левита између синова Асафових, 15 и рече: Слушајте, сви синови Јудини и Јерусалимљани, и ти царе Јосафате, овако вам вели Господ: Не бојте се и не плашите се тог мноштва великог, јер није ваш рат него Божји. 16 Сутра изађите на њих; они ће поћи уз брдо Зис, и наћи ћете их накрај потока према пустињи Јеруилу. 17 Не треба ви да се бијете у овом боју; поставите се, стојте па гледајте како ће вас избавити Господ, Јудо и Јерусалиме! Не бојте се и не плашите се, сутра изиђите пред њих, и Господ ће бити с вама.

18 Тада се Јосафат сави лицем к земљи, и сви Јудејци и Јерусалимљани падоше пред Господом, и поклонише се Господу. 19 А Левити од синова Катових и синова Корејевих усташе, те хвалише Господа Бога Израиљевог гласом веома високим.

20 А ујутру уставши рано изиђоше у пустињу текујску; а кад излажаху, стаде Јосафат и рече: Чујте ме, Јудејци и Јерусалимљани: верујте Господу Богу свом и бићете јаки, верујте пророцима Његовим и бићете срећни. 21 И тако договорив се с народом постави певаче Господње да хвале свету красоту идући пред војском и говорећи:

22 А кад почеше песму и хвалу, обрати Господ заседу на синове Амонове и синове Моавове и на оне из горе Сира, који изиђоше на Јуду, те се разбише. 23 Јер синови Амонови и синови Моавови усташе на оне из горе Сира да их побију и потру; и кад побише оне из горе Сира, ударише једни на друге, те се потрше.

24 А кад Јуда дође до стражаре према пустињи, и погледа на мноштво, а то мртва телеса леже по земљи, и ниједан не беше остао жив. 25 Зато дође Јосафат са народом својим да покупи плен; и нађоше код њих много блага и драгоцених накита на мртвацима, и напленише да већ не могоше носити; три дана купише плен, јер га беше много. 26 А четврти дан скупише се у долини благословној, јер онде благословише Господа; зато се прозва место Долина Благословна до данас. 27 Потом окренуше сви Јудејци и Јерусалимљани и Јосафат пред њима да се врате у Јерусалим с весељем, јер их овесели Господ непријатељима њиховим. 28 И дођоше у Јерусалим са псалтирима и гуслама и трубама у дом Господњи. 29 И страх Божји дође на сва царства земаљска кад чуше да је Господ војевао на непријатеље Израиљеве. 30 И тако се смири царство Јосафатово, јер му Бог његов даде мир одсвуда.

31 И цароваше Јосафат над Јудом; тридесет и пет година беше му кад поче царовати; и царова двадесет и пет година у Јерусалиму. Матери му беше име Азува, кћи Силејева. 32 И хођаше путем оца свог Асе, нити зађе с њега, чинећи што је право пред Господом. 33 Али висине не бише оборене, јер још не беше народ управио срца свог к Богу отаца својих.

34 А остала дела Јосафатова прва и последња, ено записана су у књизи Јуја сина Ананијевог, које је стављена у књигу о царевима Израиљевим.

35 Потом здружи се Јосафат, цар Јудин с Охозијом, царем Израиљевим, који чињаше безакоње. 36 А здружи се с њим зато да начине лађе да иду у Тарсис; и начинише лађе у Есион-Гаверу. 37 Тада пророкова Елијезер син Додавин из Марисе за Јосафата говорећи: Што си се здружио с Охозијом, зато Господ разметну дела твоја. И разбише се лађе и не могоше ићи у Тарсис.

<- Друга књига дневника 19Друга књига дневника 21 ->