1 А Самуило рече Саулу: Господ ме је послао да те помажем за цара над народом Његовим, над Израиљем; слушај дакле речи Господње. 2 Овако вели Господ над војскама: Опоменух се шта је учинио Амалик Израиљу, како му се опро на путу кад је ишао из Мисира. 3 Зато иди и побиј Амалика, и затри као проклето све што год има; не жали га, него побиј и људе и жене и децу и шта је на сиси и волове и овце и камиле и магарце.

4 Тада Саул сазва народ, и изброја их у Телаиму, и беше их двеста хиљада пешака и десет хиљада људи од Јуде. 5 И дође Саул до града амаличког, и намести заседу у потоку. 6 И рече Саул Кенејима: Идите, одвојите се, уклоните се од Амалика, да вас не би потро с њима; јер сте ви учинили милост свим синовима Израиљевим кад су ишли из Мисира. И отидоше Кенеји од Амалика. 7 И Саул поби Амалике од Авиле до Сура, који је према Мисиру. 8 И ухвати Агага цара амаличког живог, а сав народ његов поби оштрим мачем. 9 И Саул и народ његов поштеде Агага и најбоље овце и најбоље волове и угојену стоку и јагањце и све што беше добро, и не хтеше побити; него шта беше зло и без цене, оно побише.

10 Зато дође реч Господња к Самуилу говорећи: 11 Кајем се што сам Саула поставио царем, јер је одступио од мене, и није извршио моје речи. И расрди се Самуило врло, и викаше ка Господу сву ноћ. 12 И уставши рано Самуило пође пред Саула. И јавише Самуилу говорећи: Саул дође у Кармил, и ено подиже себи споменик, па се врати оданде и отиде даље и сиђе у Галгал. 13 Кад Самуило дође к Саулу, рече му Саул: Благословен да си Господу! Извршио сам реч Господњу. 14 А Самуило рече: Каква је то блека оваца у ушима мојим? И рика волова коју чујем? 15 А Саул рече: Од Амалика догнаше их; јер народ поштеде најбоље овце и најбоље волове да принесе на жртву Господу Богу твом; остало пак побисмо као проклето. 16 А Самуило рече Саулу: Стани да ти кажем шта ми је рекао Господ ноћас. Рече му: Говори.

17 Тада рече Самуило: Ниси ли био мали сам у својим очима, пак си постао глава племенима Израиљевим, и Господ те помаза за цара над Израиљем? 18 И Господ те посла на овај пут и рече: Иди, побиј грешне Амалике, и војуј на њих докле их не истребите. 19 Зашто, дакле, не послуша глас Господњи, него се наклопи на плен, и учини зло пред Господом? 20 А Саул одговори Самуилу: Та послушао сам глас Господњи, и ишао сам путем којим ме посла Господ, и довео сам Агага цара амаличког, а Амалике сам истребио. 21 Него народ узе од плена овце и волове, најбоље између проклетих ствари, да принесе на жртву Господу Богу твом у Галгалу. 22 Али Самуило рече:

24 Тада рече Саул Самуилу: Згрешио сам што сам преступио заповест Господњу и твоје речи; јер побојах се народа и послушах глас његов. 25 Него сада опрости ми грех мој, и врати се са мном да се поклоним Господу. 26 А Самуило рече Саулу: Нећу се вратити с тобом, јер си одбацио реч Господњу, и зато је тебе Господ одбацио да не будеш више цар над Израиљем. 27 И Самуило се окрете да иде, али га Саул ухвати за скут од плашта његовог, те се одадре. 28 Тада му рече Самуило: Одадро је Господ царство Израиљево од тебе данас, и дао га ближњем твом, који је бољи од тебе. 29 И доиста Јунак Израиљев неће слагати, нити ће се раскајати; јер није човек да се каје. 30 А он рече: Згрешио сам; али ми сад учини част пред старешинама народа мог и пред Израиљем, и врати се са мном да се поклоним Господу Богу твом. 31 И вративши се Самуило отиде за Саулом, и поклони се Саул Господу.

32 Потом рече Самуило: Доведите ми Агага, цара амаличког. И дође к њему Агаг весео, јер говораше Агаг: Заиста, прошла је горчина смртна. 33 Али Самуило рече: Како је твој мач учинио те су жене остале без деце, тако ће остати без деце твоја мајка међу женама. И исече Самуило Агага пред Господом у Галгалу.

34 Потом отиде Самуило у Раму, а Саул отиде кући својој у Гавају Саулову. 35 И Самуило не виде више Саула до своје смрти, и плакаше Самуило за Саулом, што се Господ покаја што је поставио Саула царем над Израиљем.

<- Прва књига Самуилова која се зове и Прва књига о царевима 14Прва књига Самуилова која се зове и Прва књига о царевима 16 ->