4 Ovako veli Gospod Bog moj: Pasi ovce klanice, 5 koje ubijaju oni koji ih drže, niti ih ko krivi, i koji ih prodaju govore: Blagosloven da je Gospod, obogatih se; i koji ih pasu, nijedan ih ne žali. 6 Zato neću više žaliti stanovnika zemaljskih, govori Gospod, nego ću, evo predati jednog drugom u ruke i u ruke caru njihovom, i oni će potrti zemlju, a ja je neću izbaviti iz ruku njihovih.

7 I pasoh ovce klanice, nevoljne od stada, i uzevši dva štapa nazvah jedan blagost, a drugi nazvah sveza, i pasoh stado. 8 I pogubih tri pastira za mesec dana, jer se duša moja ljućaše na njih, i duša njihova mržaše na me. 9 I rekoh: Neću vas više pasti; koja pogine neka pogine, i koja propadne neka propadne, i koje ostanu neka jedu meso jedna drugoj. 10 I uzeh svoj štap, blagost, i slomih ga da ukinem zavet svoj koji učinih sa svim narodima. 11 I ukide se onog dana, i nevoljni od stada, koji gledahu na me, poznaše doista da beše reč Gospodnja. 12 I rekoh im: Ako vam je drago, dajte mi moju platu; ako li nije nemojte; i izmeriše mi platu, trideset srebrnika. 13 I reče mi Gospod: Baci lončaru tu časnu cenu kojom me proceniše. I uzevši trideset srebrnika bacih ih u dom Gospodnji lončaru. 14 Potom slomih drugi štap svoj, svezu, da ukinem bratstvo između Jude i Izrailja.

15 I Gospod mi reče: Uzmi jošte opravu bezumnog pastira. 16 Jer evo ja ću podignuti pastira u zemlji, koji neće obilaziti one koji ginu, neće tražiti nejake, niti će lečiti ranjene, niti će nositi sustale, nego će jesti meso od pretilih, i papke će im kidati.