1 I približavahu se k Njemu svi carinici i grešnici da Ga čuju. 2 I vikahu na Njega fariseji i književnici govoreći: Ovaj prima grešnike i jede s njima.

3 A On im kaza priču ovu govoreći: 4 Koji čovek od vas imajući sto ovaca i izgubivši jednu od njih ne ostavi devedeset i devet u pustinji i ne ide za izgubljenom dok je ne nađe? 5 I našavši digne je na rame svoje radujući se, 6 i došavši kući sazove prijatelje i susede govoreći im: Radujte se sa mnom: ja nađoh svoju ovcu izgubljenu. 7 Kažem vam da će tako biti veća radost na nebu za jednog grešnika koji se kaje, negoli za devedeset i devet pravednika kojima ne treba pokajanje.

8 Ili koja žena imajući deset dinara, ako izgubi jedan dinar, ne zapali sveće, i ne pomete kuće, i ne traži dobro dok ne nađe? 9 I našavši sazove drugarice i susede govoreći: Radujte se sa mnom: ja nađoh dinar izgubljeni. 10 Tako, kažem vam, biva radost pred anđelima Božijima za jednog grešnika koji se kaje.

11 I reče: Jedan čovek imaše dva sina, 12 i reče mlađi od njih ocu: Oče! Daj mi deo imanja što pripada meni. I otac im podeli imanje. 13 I potom do nekoliko dana pokupi mlađi sin sve svoje, i otide u daleku zemlju; i onamo prosu imanje svoje živeći besputno. 14 A kad potroši sve, postade velika glad u onoj zemlji, i on se nađe u nevolji. 15 I otišavši pribi se kod jednog čoveka u onoj zemlji; i on ga posla u polje svoje da čuva svinje. 16 I željaše napuniti trbuh svoj roščićima koje svinje jeđahu, i niko mu ih ne davaše.

17 A kad dođe k sebi, reče: Koliko najamnika u oca mog imaju hleba i suviše, a ja umirem od gladi! 18 Ustaću i idem ocu svom, pa ću mu reći: Oče! Sagreših Nebu i tebi, 19 i već nisam dostojan nazvati se sin tvoj: primi me kao jednog od svojih najamnika. 20 I ustavši otide ocu svom. A kad je još podaleko bio, ugleda ga otac njegov, i sažali mu se, i potrčavši zagrli ga i celiva ga. 21 A sin mu reče: Oče, sagreših Nebu i tebi, i već nisam dostojan nazvati se sin tvoj. 22 A otac reče slugama svojim: Iznesite najlepšu haljinu i obucite ga, i podajte mu prsten na ruku i obuću na noge. 23 I dovedite tele ugojeno te zakoljite, da jedemo i da se veselimo. 24 Jer ovaj moj sin beše mrtav, i ožive; i izgubljen beše, i nađe se. I stadoše se veseliti.

25 A sin njegov stariji beše u polju, i dolazeći kad se približi kući ču pevanje i podvikivanje. 26 I dozvavši jednog od slugu zapita: Šta je to? 27 A on mu reče: Brat tvoj dođe; i otac tvoj zakla tele ugojeno, što ga je zdravog video. 28 A on se rasrdi i ne htede da uđe. Tada iziđe otac njegov i moljaše ga. 29 A on odgovarajući reče ocu: Eto te služim toliko godina, i nikad ne prestupih tvoje zapovesti, pa meni nikad nisi dao jare da bih se proveselio sa svojim društvom; 30 a kad dođe taj tvoj sin koji ti je imanje prosuo s kurvama, zaklao si mu tele ugojeno. 31 A on mu reče: Sine! Ti si svagda sa mnom, i sve je moje tvoje. 32 Trebalo se razveseliti i obradovati, jer ovaj brat tvoj mrtav beše, i ožive; i izgubljen beše, i nađe se.

<- Sveto Jevanđelje po Luki 14Sveto Jevanđelje po Luki 16 ->