1 A kad čuše svi carevi amorejski, koji behu s ove strane Jordana k zapadu, i svi carevi hananski, koji behu pokraj mora, da je Gospod osušio Jordan pred sinovima Izrailjevim dokle pređoše, rastopi se srce u njima i nesta u njima junaštva od straha od sinova Izrailjevih.

2 U to vreme reče Gospod Isusu: Načini oštre noževe, i obreži opet sinove Izrailjeve. 3 I načini Isus oštre noževe, i obreza sinove Izrailjeve na brdašcu Aralotu. 4 A ovo je uzrok zašto ih Isus obreza: sav narod što izađe iz Misira, sve muškinje, svi ljudi vojnici pomreše u pustinji na putu, pošto izađoše iz Misira; 5 jer beše obrezan sav narod koji izađe, ali ne obrezaše nikoga u narodu koji se rodi u pustinji na putu, pošto izađoše iz Misira. 6 Jer četrdeset godina iđahu sinovi Izrailjevi po pustinji dokle ne pomre sav narod, ljudi vojnici, što izađoše iz Misira, jer ne slušaše glas Gospodnji, te im se zakle Gospod da im neće dati da vide zemlju, za koju se zakleo Gospod ocima njihovim da će im je dati, zemlju, gde teče mleko i med; 7 i na mesto njihovo podiže sinove njihove; njih obreza Isus pošto behu neobrezani, jer ih ne obrezaše na putu.

8 A kad se sav narod obreza, ostaše na svom mestu u logoru dokle ne ozdraviše. 9 Tada reče Gospod Isusu: Danas skidoh s vas sramotu misirsku. I prozva se ono mesto Galgal do današnjeg dana.

10 I sinovi Izrailjevi stojeći u logoru u Galgalu, slaviše pashu četrnaestog dana onog meseca uveče u polju jerihonskom. 11 I sutradan posle pashe jedoše od žita one zemlje hlebove presne i zrna pržena, isti dan. 12 I presta mana sutradan, pošto jedoše žito one zemlje, i već više nisu imali mane sinovi Izrailjevi, nego jedoše od roda zemlje hananske one godine.

13 I kad Isus beše kod Jerihona, podiže oči svoje i pogleda, a to čovek stoji prema njemu s golim mačem u ruci. I pristupi k Njemu Isus i reče Mu: Jesi li naš ili naših neprijatelja? 14 A On reče: Nisam; nego sam vojvoda vojske Gospodnje, sada dođoh. A Isus pade ničice na zemlju, i pokloni se, i reče Mu: Šta zapoveda gospodar moj sluzi svom? 15 A vojvoda vojske Gospodnje reče Isusu: Izuj obuću s nogu svojih, jer je mesto gde stojiš sveto. I učini Isus tako.

<- Knjiga Isusa Navina 4Knjiga Isusa Navina 6 ->