1 Ovo vam kazah da se ne sablaznite. 2 Izgoniće vas iz zbornica; a doći će vreme kad će svaki koji vas ubije misliti da Bogu službu čini. 3 I ovo će činiti, jer ne poznaše Oca ni mene. 4 Nego vam ovo kazah kad dođe vreme da se opomenete ovog da vam ja kazah.

A isprva ne kazah vam ovo, jer bejah s vama. 5 A sad idem k Onome koji me posla, i niko me od vas ne pita: Kuda ideš? 6 Nego što vam ovo kazah žalosti napuni se srce vaše. 7 Nego vam ja istinu govorim: bolje je za vas da ja idem; jer ako ja ne idem, utešitelj neće doći k vama; ako li idem, poslaću Ga k vama. 8 I kad On dođe pokaraće svet za greh, i za pravdu, i za sud; 9 za greh, dakle, što ne veruju mene; 10 a za pravdu što idem k Ocu svom; i više me nećete videti; 11 a za sud što je knez ovog sveta osuđen.

12 Još vam mnogo imam kazati; ali sad ne možete nositi. 13 A kad dođe On, Duh istine, uputiće vas na svaku istinu; jer neće od sebe govoriti, nego će govoriti šta čuje, i javiće vam šta će biti unapred. 14 On će me proslaviti, jer će od mog uzeti, i javiće vam: 15 Sve što ima Otac moje je; zato rekoh da će od mog uzeti, i javiti vam.

16 Još malo, i nećete me videti, i opet malo, pa ćete me videti: jer idem k Ocu. 17 A neki od učenika Njegovih rekoše među sobom: Šta je to što nam kaže: Još malo, i nećete me videti; i opet malo pa ćete me videti; i: Ja idem k ocu? 18 Govorahu, dakle: Šta je to što govori: Malo? Ne znamo šta govori. 19 A Isus razume da hteše da Ga zapitaju, pa im reče: Zato li se zapitkujete među sobom što rekoh: Još malo i nećete me videti, i opet malo pa ćete me videti? 20 Zaista, zaista vam kažem da ćete vi zaplakati i zaridati, a svet će se radovati; i vi ćete žalosni biti, ali će se vaša žalost okrenuti na radost. 21 Žena kad rađa trpi muku; jer dođe čas njen: ali kad rodi dete, više se ne opominje žalosti od radosti, jer se rodi čovek na svet. 22 Tako i vi, dakle, imate sad žalost; ali ću vas opet videti, i radovaće se srce vaše, i vašu radost neće niko uzeti od vas; 23 i u onaj dan nećete me pitati nizašta. Zaista, zaista vam kažem da šta god uzištete u Oca u ime moje, daće vam. 24 Dosle ne iskaste ništa u ime moje; ištite i primićete, da radost vaša bude ispunjena.

25 Ovo vam govorih u pričama; ali će doći vreme kad vam više neću govoriti u pričama, nego ću vam upravo javiti za Oca. 26 U onaj ćete dan u ime moje zaiskati, i ne velim vam da ću ja umoliti Oca za vas; 27 jer sam Otac ima ljubav k vama kao što vi imaste ljubav k meni, i verovaste da ja od Boga iziđoh. 28 Iziđoh od Oca, i dođoh na svet; i opet ostavljam svet, i idem k Ocu.

29 Rekoše Mu učenici Njegovi: Eto sad upravo govoriš, a priče nikakve ne govoriš. 30 Sad znamo da sve znaš, i ne treba Ti da Te ko pita. Po tome verujemo da si od Boga izišao. 31 Isus im odgovori: Zar sad verujete? 32 Evo ide čas, i već je nastao, da se razbegnete svaki na svoju stranu i mene samog ostavite; ali nisam sam, jer je Otac sa mnom. 33 Ovo vam kazah, da u meni mir imate. U svetu ćete imati nevolju; ali ne bojte se, jer ja nadvladah svet.

<- Sveto Jevanđelje po Jovanu 15Sveto Jevanđelje po Jovanu 17 ->