1 A posle toga nabavi sebi Avesalom kola i konja i pedeset ljudi, koji trčahu pred njim. 2 I ustajaše rano Avesalom, i stajaše kraj puta kod vrata; i ko god imaše parnicu i iđaše caru na sud, Avesalom ga dozivaše k sebi i govoraše: Iz kog si grada? A kad bi onaj odgovorio: Sluga je tvoj iz tog i tog plemena Izrailjevog, 3 tada bi mu rekao Avesalom: Vidiš, tvoja je stvar dobra i pravedna, ali te nema ko saslušati kod cara. 4 Još govoraše Avesalom: Kad bih ja bio postavljen da sudim u zemlji! Da svaki k meni dolazi koji ima posla na sudu, ja bih mu dao pravicu. 5 I kad bi mu ko pristupio da mu se pokloni, on bi pružio ruku svoju, te bi ga uhvatio i poljubio. 6 Tako činjaše Avesalom sa svakim Izrailjcem, koji dolažaše na sud k caru; i Avesalom primamljivaše srca ljudi Izrailjaca.

7 A kad prođe četrdeset godina, reče Avesalom caru: Da otidem u Hevron da izvršim zavet koji sam zavetovao Gospodu. 8 Jer kad seđah u Gesuru u Siriji, učini zavet sluga tvoj rekavši: Ako me Gospod odvede natrag u Jerusalim, poslužiću Gospodu. 9 A car mu reče: Idi s mirom. I on se podiže i otide u Hevron. 10 I razasla Avesalom po svim plemenima Izrailjevim uhode poručivši: Kad čujete trube da zatrube, recite: Zacari se Avesalom u Hevronu. 11 A s Avesalomom otide dvesta ljudi iz Jerusalima pozvanih; ali otidoše u prostoti svojoj ne znajući ništa. 12 A Avesalom posla i po Ahitofela Gilonjanina, savetnika Davidovog, da dođe iz grada svog Gilona, kad prinošaše žrtve. I buna posta jaka, i narod se sve više stecaše k Avesalomu.

13 Tada dođe glasnik k Davidu i reče: Srce Izrailju prista za Avesalomom. 14 A David reče svim slugama svojim koje behu s njim u Jerusalimu: Ustajte, da bežimo; inače nećemo uteći od Avesaloma; brže pohitajte, da ne pohita on i ne stigne nas i obori na nas zlo, i grada ne okrene pod mač. 15 A sluge careve rekoše caru: Šta je god volja caru gospodaru našem, evo sluga tvojih. 16 I otide car pešice i sav dom njegov; samo deset žena inoča ostavi car da mu čuvaju kuću. 17 I kada otide car i sav narod pešice, ustaviše se na jednom mestu podaleko.

18 A sve sluge njegove iđahu uza nj, i svi Hereteji i svi Feleteji; i svi Geteji, šest stotina ljudi, koji behu došli peške iz Gata, iđahu pred carem. 19 I reče car Itaju Getejinu: Što i ti ideš s nama? Vrati se i ostani kod cara; jer si stranac i opet ćeš otići u svoje mesto. 20 Juče si došao, pa zar danas da te krećem da se potucaš s nama? Ja ću ići kuda mogu, a ti se vrati i odvedi natrag braću svoju. Neka milost i vera bude s tobom. 21 A Itaj odgovori caru i reče: Tako živ da je Gospod i tako da je živ car gospodar moj, gde bude car gospodar moj, bilo na smrt ili na život, onde će biti i sluga tvoj. 22 Tada reče David Itaju: A ti hodi. I tako pođe Itaj Getejin sa svim ljudima svojim i svom decom što behu s njim. 23 I sva zemlja plakaše glasno i sav narod prelažaše. I tako car pređe preko potoka Kedrona, i sav narod pređe idući k pustinji.

24 A gle, i Sadok beše onde i svi Leviti s njim noseći kovčeg zaveta Božijeg; i spustiše kovčeg Božji, a pođe i Avijatar, dokle sav narod iziđe iz grada. 25 I reče car Sadoku: Nosi kovčeg Božji natrag u grad; ako nađem milost pred Gospodom, On će me dovesti natrag, i daće mi da opet vidim Njega i dom Njegov. 26 Ako li ovako kaže: Nisi mi mio; evo me, neka učini sa mnom šta mu bude volja. 27 Još reče car Sadoku svešteniku: Nisi li ti videlac? Vrati se u grad s mirom, i Ahimas sin tvoj i Jonatan sin Avijatarov, dva sina vaša s vama. 28 Vidite, ja ću se zabaviti u polju u pustinji dokle ne dođe od vas glasnik da mi javi. 29 I tako Sadok i Avijatar odnesoše kovčeg Božji natrag u Jerusalim, i ostaše onde.

30 A David iđaše uz goru maslinsku, i idući plakaše, i pokrivene glave i bos iđaše; tako i sav narod, koji beše s njim, svaki pokrivene glave iđaše, i idući plakaše. 31 Tada javiše Davidu i rekoše mu. Ahitofel je među onima koji se pobuniše s Avesalomom. A David reče: Razbij nameru Ahitofelovu, Gospode!

32 I kad David dođe navrh gore, gde se htede pokloniti Bogu, gle, srete ga Husaj Arhijanin razdrte haljine i glave posute prahom. 33 I reče mu David: Ako pođeš sa mnom bićeš mi na tegotu. 34 Ali da se vratiš u grad i kažeš Avesalomu: Biću tvoj sluga care! Bio sam dugo sluga tvom ocu, a sada ću tako biti tebi sluga; razbićeš mi nameru Ahitofelovu. 35 I sveštenici Sadok i Avijatar neće li biti s tobom? Šta god čuješ iz kuće careve, dokaži Sadoku i Avijataru sveštenicima. 36 Eto, onde su s njima dva sina njihova, Ahimas Sadokov i Jonatan Avijatarov, po njima mi javljajte šta god dočujete. 37 I otide u grad Husaj prijatelj Davidov, i Avesalom dođe u Jerusalim.

<- Druga knjiga Samuilova koja se zove i Druga knjiga o carevima 14Druga knjiga Samuilova koja se zove i Druga knjiga o carevima 16 ->