1 Sedme godine Jujeve poče carovati Joas, i carova četrdeset godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Sivija iz Virsaveje. 2 I činjaše Joas što je pravo pred Gospodom dokle ga god učaše sveštenik Jodaj. 3 Ali visine ne biše oborene; narod još prinošaše žrtve i kađaše na visinama.

4 I Joas reče sveštenicima: Sav novac posvećeni, što se donosi u dom Gospodnji, novac onih koji idu u boj, i novac od ucene svačije, i sav novac što ko donosi od svoje volje u dom Gospodnji. 5 Neka sveštenici uzimaju, svaki od svog poznanika, i oni neka opravljaju što je trošno u domu gde se god nađe da treba opraviti. 6 Ali do godine dvadeset treće carovanja Joasovog sveštenici još ne opraviše šta beše trošno u domu. 7 Tada car Joas dozva Jodaja sveštenika i ostale sveštenike, i reče im: Zašto ne opravljate što je trošno u domu? Odsele ne uzimajte novac od svojih poznanika, jer treba da vratite da se opravi što je trošno u domu. 8 I sveštenici pristaše da ne uzimaju novac od naroda i da ne opravljaju (oni) što je trošno u domu.

9 Tada sveštenik Jodaj uze jedan kovčeg, i proreza rupu na zaklopcu, i metnu ga kod oltara s desne strane kako se ulazi u dom Gospodnji; i sveštenici koji čuvahu vrata metaše u nj sve novce koji se donošahu u dom Gospodnji. 10 A kad viđahu da ima mnogo novaca u kovčegu, tada dolažaše pisar carev s poglavarom svešteničkim, i izbrojavši svezivahu novce koji bi se našli u domu Gospodnjem. 11 Potom davahu gotove novce onima koji upravljahu poslom i starahu se za dom Gospodnji, a oni ih izdavahu drvodeljama i poslenicima koji opravljahu dom Gospodnji, 12 i zidarima i kamenarima, i da se dobavlja drvo i tesano kamenje, da se opravi šta beše trošno u domu Gospodnjem, i da se dobavi sve što trebaše da se opravi dom. 13 Ali novcima koji donošahu u dom Gospodnji ne građahu čaša srebrnih za dom Gospodnji, ni viljušaka, ni kotlića, ni truba, niti kakvih sudova zlatnih ni srebrnih; 14 nego ih davahu onima koji behu nad poslom da se opravi za njih dom Gospodnji. 15 I ne tražahu računa od ljudi kojima predavahu novce da izdaju poslenicima, jer verno rađahu. 16 Novci za prestup i novci za grehe ne donošahu se u dom Gospodnji; pripadahu sveštenicima.

17 Tada izađe Azailo, car sirski, i udari na Gat i uze ga; potom se okrete Azailo da ide na Jerusalim. 18 A Joas, car Judin uze sve posvećene stvari, što Josafat i Joram i Ohozija, oci njegovi carevi Judini, behu posvetili, i sve što sam beše posvetio, i sve zlato što se nađe u riznicama doma Gospodnjeg i doma carevog, i posla Azailu caru sirskom; i tako otide od Jerusalima.

19 A ostala dela Joasova i sve što je činio, nije li to zapisano u dnevniku careva Judinih? 20 A sluge njegove podigoše se i pobuniše se, i ubiše Joasa u domu Milonu, kuda se ide u Silu. 21 Joazahar, sin Simeatov i Jozavad sin Somirov, sluge njegove, ubiše ga, te umre; i pogreboše ga kod otaca njegovih u gradu Davidovom; a na njegovo mesto zacari se Amasija, sin njegov.

<- Druga knjiga o carevima koja se zove i Četvrta knjiga o carevima 11Druga knjiga o carevima koja se zove i Četvrta knjiga o carevima 13 ->