1 Godine trideset šeste carovanja Asinog iziđe Vasa, car Izrailjev, na Judu, i stade zidati Ramu da ne da nikome otići k Asi, caru Judinom, ni od njega doći. 2 Tada uze Asa srebro i zlato iz riznica doma Gospodnjeg i doma carevog, i posla Ven-Adadu caru sirskom, koji življaše u Damasku, i poruči: 3 Vera je između mene i tebe, između oca mog i oca tvog, evo šaljem ti srebra i zlata, hajde pokvari veru koju imaš sa Vasom carem Izrailjevim, eda bi otišao od mene. 4 I posluša Ven-Adad cara Asu, i posla vojvode svoje na gradove Izrailjeve, i osvojiše Ijon i Dan i Avel-Majim i sve gradove Neftalimove u kojima behu žitnice. 5 A kad Vasa to ču, presta zidati Ramu i ostavi delo svoje. 6 Tada car Asa uze sav narod Judin, te odnesoše kamenje iz Rame i drvo, čim zidaše Vasa, i od njega sazida Gavaju i Mispu.

7 A u to vreme dođe Ananije videlac k Asi, caru Judinom, i reče mu: Što si se pouzdao u cara sirskog a nisi se pouzdao u Gospoda Boga svog, zato se vojska cara sirskog izmače iz tvojih ruku. 8 Nisu li Etiopljani i Luveji imali velike vojske s vrlo mnogo kola i konjika? Pa kad si se pouzdao u Gospoda, dade ti ih u ruke. 9 Jer oči Gospodnje gledaju po svoj zemlji da bi pokazivao silu svoju prema onima kojima je srce celo prema Njemu. Ludo si u tom radio; zato će odsada biti ratovi na te. 10 Tada se Asa razgnevi na proroka, i stavi ga u tamnicu, jer se rasrdi na nj za to; i potlači Asa neke iz naroda u to vreme.

11 Ali gle, dela Asina, prva i poslednja, eno zapisana su u knjizi o carevima Judinim i Izrailjevim. 12 I razbole se Asa trideset devete godine carovanja svog od nogu, i bolest njegova bi vrlo teška, ali ni u bolesti svojoj ne traži Gospoda nego lekare. 13 I tako počinu Asa kod otaca svojih, i umre četrdeset prve godine carovanja svog. 14 I pogreboše ga u grobu njegovom, koji iskopa sebi u gradu Davidovom, i metnuše ga na postelju koju beše napunio mirisavih stvari i masti zgotovljenih veštinom apotekarskom, i spališe mu ih vrlo mnogo.

<- Druga knjiga dnevnika 15Druga knjiga dnevnika 17 ->