1 Godiko͡u damale̱yodedi kaha̱ sibige̱ ke̱me ko͡u gue, Godiha̱ nele̱yodema makai ke̱me dige molo͟͡udade tawale idi. Di diho̱ye ta duguyo meiye, ke̱no͡u si dige bi olo͡u fe̱i̱ ke̱me Godiha̱ dimoko͡u nele̱dade tawale idi. 2 Afu ko͡u guai o kedia̱ge ke̱me damale̱dade tawale idi kaha̱, Godiha̱ hoho̱ degemo͡u bolo̱yode tobou. 3 Di Godiko͡u damale̱yodei kaha̱ degemo͡u, di tawale idibe, Godiha̱ ta̱eno͡u tobouye, agudiobo͡u, sa sibige̱ ko͟͡ubo͡u de kuhe tama̱ degeidade tawale idi. Kegei kaha̱ degemo͡u, di ko͡u gue tawale idi, bi olo͡u fe̱i̱ di dugulu ko͟͡ume Godiha̱ge bi di dugulo saga̱i̱ meiye milo͡u gaidade tawale idi.[a]

4 O Abel e̱me Godiko͡u damale̱yodei kaha̱ degeimo͡u, e̱ gali wala sile Godiko͡u ne̱i̱mo͡u be, Godiha̱ hoho̱ degei. Ke̱no͡u si Keinha̱ segei sile ne̱i̱ ke̱me Godiha̱ hoho̱ degeli mei. Kegemo͡u, Abelha̱ damale̱yodema, gali wala si kaha̱no͡u si Godiha̱ e̱moko͡u hoho̱ degemo͡u, na̱me do̱u̱do oyode tobou. Kege tobo͡u ma fogou dalali, Abel tolo i. E̱me ko͡u tolo iye, ke̱no͡u si e̱ damale̱yodei kaha̱ degeiyege, e̱ degei ta̱ uwo ke̱me sa sa olo͡u fe̱i̱ tefele dala kuhe̱.[b]

5 O Enok e̱ Godiko͡u damale̱yodei kaha̱ degeimo͡u, Godiha̱ge e̱me to͡u bo͡u go͡u gue̱i̱ kege mala̱ i. E̱ ta teli mei. Kegemo͡u, oe hiyedo ka iye, ke̱no͡u si dia̱ge ta dugulo ili meido. Yobe, Enok mo͡u li̱ mei kelege, Godiha̱ e̱moko͡u hoho̱ degemo͡u, na̱me o bolo̱doyode tobo͡u mamo͡u mo̱u̱ kaha̱ degemo͡u.[c] 6 Ke̱no͡u si, damale̱yodele idiyo mei o kedia̱moko͡u Godiha̱ge hoho̱ degediyo mei. Yobe, o koyoha̱ Godiko͡u ile hafe̱i̱ degelababe, e̱ge Godibe damale̱do daladade tawa. Haba, o sasa̱i̱, Godi dugulamo͡u ka ili kedia̱ge die damale̱yodei kaha̱ dowo bolo̱do nele̱yodei koko͡u damale̱yodema.

7 O Noa e̱ damale̱yodei kaha̱ degeimo͡u, Godiha̱ e̱moko͡u tawale ta toboube, e̱ diho̱ye dugulu ke̱ tobo͡u li mei, habage degeiba dugulo ke̱ tobou. Noaha̱ Godiha̱ ta̱ ke̱ dulomo͡u, e̱ soso͡u dia̱ tofigieiye domo͡u, mosole moso̱ tegei. Sa sibige̱ o sasa̱i̱ kedia̱ Noaha̱ Godiko͡u damale̱yodei saga̱i̱ ke̱no͡u tefele damale̱yodele ili mei kaha̱ degemo͡u, tofigile i. Noa e̱no͡u si Godiko͡u damale̱yodei kaha̱ degeimo͡u, Godiha̱ e̱moko͡u na̱me o do̱u̱doyode tobou. Ke̱me midiho̱, Godiha̱ damale̱yodele i o sasa̱i̱ olo͡u fe̱i̱ kedia̱moko͡u degedi.[d]

8 Abraham e̱ Godiko͡u damale̱yodei kaha̱ degemo͡u, Godiha̱ e̱moko͡u, na̱me sa, a̱ na̱moko͡u nele̱yodema makai koko͡u iyede tobo͡u mo͡u be, e̱ dulomo͡u fogo͡u i. Sa ke̱me ko͡u e̱moko͡u nele̱yode tobouye, ke̱no͡u si e̱ge sa ke̱me ta tewe mei. E̱me Godiko͡u damale̱yodei kaha̱ degemo͡u, e̱ yo͟͡u e̱ sa ke̱ to͡u fogo͡u fogo͡u i.[e] 9 E̱ ile, sa, Godiha̱ habage e̱moko͡u nele̱yodema makai koko͡u folo deleiye, ke̱no͡u si e̱ Godiko͡u damale̱yodema, sa koko͡u falai moso̱ togoma deleibe, sa ta tie o baga delei. O Aisakbo͡u Jekopbo͡u diliene[f] kele falai moso̱ togogama deleiguei. Godiha̱ge sa ke̱me Abrahambo͡u e̱ soso͡u bo͡u olo͡u fe̱i̱ kedia̱moko͡u nele̱yodema makai. 10 Kegemo͡u, Abraham e̱ mo͡u deleli mei, e̱ sa hiye ta dugulamo͡u dia delei. Sa ke̱me mei degele mei, nele̱do dege yo͟͡u kegeno͡u dalale. Godiha̱ yo͟͡uno͡u fima̱ma milo͡u gaiye dala.

11 Abrahamha̱ sasa̱i̱ Sara e̱ne Godiko͡u damale̱yodei. E̱ sobo͡u dedo degeimo͡u, dihi molo͟͡u saga̱i̱ meiye, ke̱no͡u si e̱ damale̱yodei kaha̱ degemo͡u, Godiha̱ nele̱ya ke̱ e̱ dihi mo̱u̱. Saraha̱ Godiha̱ degeleyode tobou koko͡u damale̱yodei.[g] 12 Kegemo͡u, Abraham e̱ odo dege, tolo ile hafe̱i̱ degeimo͡u, e̱ dihi degemamo͡u, e̱ soso͡u be su̱do degei. Damale̱do, e̱ soso͡u be di agudileto͡u kuidiho̱ su̱u̱do dugudi ke̱no͡u tefei. Nebe, to̱ ko we sa̱ degei, obe hu̱ solo͟͡u hobogolo͡u saga̱i̱ mei.[h]

13 O sasa̱i̱ kedia̱me dia̱ Godiko͡u damale̱yodei ke̱me kegeno͡u dalaguali, sa Godiha̱ dia̱moko͡u nele̱yodema tobou ke̱me mala̱ ili mei tofigile i. Sosou dalaguali, sa Godiha̱ nele̱yodei ke̱me ahudo dalamo͡u duguo hoho̱ degele i. Dia̱ge dia̱me o ilo kedia̱ sako͡u dalagualebe, ta sidifi degele ili mei. Dia̱ge eibe sa sibige̱ kuoko͡u be hiyefe̱i̱ dalale meiyode tobolo͡u i. 14 O sasa̱i̱ kege tobolo͡u ili kedia̱me di tewe, dia̱me dio͟͡u die sado ke̱ dugulamo͡u ka ili. 15 Sa dia̱ to͡u fogo͡u haguasiei koko͡u fima̱ i debabe, dia̱me boholo͡u ma̱ yai. 16 Ke̱no͡u si dia̱me dio͟͡u die sa koko͡u ta boholo͡u ma̱ yale saga̱i̱ degele ili mei. Sa bolo̱do ta dala ke̱ dugulo saga̱i̱ degele i. Sa ke̱me die sado hebeni. Sa hebeniko͡u fologale saga̱i̱ degemo͡u dalaguali, Godiko͡u be na̱me ei Godiyode tobolo͡u imo͡u be, Godiha̱ge dia̱me tobeko͡u muguli mei, hoho̱no͡u dege delei. Yobe, e̱ge sa hiye bolo̱do ke̱me die biyodema milou dala kaha̱ degemo͡u.

17 Abraham e̱ Godiko͡u damale̱yodei kaha̱ degemo͡u, Godiha̱ e̱ tefele dugumo͡u be, e̱ge do̱u̱do dege yo͟͡u e̱ dihi Aisak ke̱ gali baga wala sileba, Godiko͡u nela̱mo͡u degei. Yo͟͡u e̱ dihi, Godiha̱ e̱moko͡u nele̱yodema ne̱i̱ ke̱me gali baga wala silamo͡u degei.[i] 18 Afu, dihi ke̱me Godiha̱ge ko͡u gue tobou,

20 Aisak e̱ Godiko͡u damale̱yodei kaha̱ degemo͡u, e̱ dihi bolo̱u̱ Jekop dilie Iso diliemoko͡u, Godiha̱ nelemoko͡u midiho̱ bolofe̱i̱ ke̱ hehegileyode tobou. Diliemoko͡u habage tama̱ degele ke̱no͡u kege tobou.[j]

21 Jekop e̱ne Godiko͡u damale̱yodei kaha̱ degemo͡u, e̱ tolo ile hafe̱i̱ degeimo͡u, e̱ Josepha̱ dihi bolo̱u̱ ke̱diliemoko͡u tobou, Godiha̱ge nelemoko͡u midiho̱ bolofe̱i̱ ke̱no͡u hehegileyodei. Tobolo͡u gi, yo͟͡u e̱ bulukai tefegie koko͡u gofuguomo͡u tafalali, Godiko͡u diho̱ baga̱ tobou.[k]

22 Josep e̱ne Godiko͡u damale̱yodei kaha̱ degemo͡u, e̱ tolo ile hafe̱i̱ degeimo͡u, e̱ yo͟͡u e̱ hu̱ti o kedia̱moko͡u ko͡u gue tobou, Israel o soso͡u habagedo hagua̱ ile o sasa̱i̱ kedia̱me sa Isip to͡u fogo͡u yale. Yalababe, ma̱ diobo͡u de kefema imabeede tobou.[l]

23 Mosesha̱ e̱ ayebo͡u e̱ adio͡u bo͡u dilie Godiko͡u damale̱yodema dalaguali, sasa̱i̱ kaha̱ dihi Moses mala̱ fele̱mo͡u dugube, dihi ke̱me bolofe̱i̱do degeimo͡u, dilie dihi ke̱ mogogo͡u dalaguali, oguo olo͡u fe̱i̱ kamadia kege mei degei. Ta̱, Isip hiye o kaha̱ Israel kedia̱moko͡u o dihi mala̱ fele̱i̱babe wouba tofigile ileyodei koko͡u ta gue̱ degeli mei.[m]

24 Kegemo͡u, dihi Moses e̱ hiye degemo͡u, Godiko͡u damale̱yodema, e̱me Isip kedia̱ hiye o kaha̱ sasa̱i̱ dihi kaha̱ e̱ dihiyodele idibe e̱ dafayode tobou. 25 E̱me Godiha̱ o sasa̱i̱bo͡u de hagi̱ duguloyodemamo͡u, Isip tie kedia̱bo͡u de to̱u̱ degefe̱i̱ hoho̱bo͡u di midiho̱ kasaga̱i̱ ke̱me e̱ dafai. 26 E̱me Godiha̱ makai o Kelesuha̱ hu̱ya ke̱ o dihi̱le koko͡u sidifi degeli kaha̱ hebe bolo̱do ke̱ molo͟͡udade tawai. Bi bolofe̱i̱do, Godiha̱ nele̱yodei kaha̱ge sa Isip kedia̱ bima̱i̱ bolo̱do olo͡u fe̱i̱ ke̱me gabama feleidodade tawai.

27 Moses e̱ Godiko͡u damale̱yodei kaha̱ degemo͡u, e̱ge sa Isip hiye o kaha̱ gofo͟͡u degeli koko͡u ta gue̱ degeli mei, e̱ sa Isip to͡u fogo͡u i. O sasa̱i̱ dige Godibe dugulo saga̱i̱ meiye, ha e̱no͡u si Godibe ko͡u dugu kaha̱ degemo͡u, e̱ ta dafali mei, nele̱do dege delei. 28 E̱ Godiko͡u damale̱yodei kaha̱ degemo͡u, Gabama I Sawisiei[n] kaha̱ge, e̱ Israel o kedia̱moko͡u tobou, ni̱ gali woma, kafei ke̱ ni̱o͡u ni̱ moso̱ adiko͡u humaba, hui̱no͡u sima na̱mabeede tobou. Kegeiba, dihi womo͡u siale e̱sol o kaha̱ge Israel o kedia̱moko͡u hagi̱ ta nele̱ mei. [o]

29 Israel o sasa̱i̱ kedia̱ Godiko͡u damale̱yodele i kaha̱ degemo͡u, dia̱ dawala We̱i̱ Degei[p] duoya ke̱ ilobo͡u dama yaibe, to̱ kamo͡u ile dalamo͡u, mihi̱ fafagai degeiya ke̱ dasigei. Isip o kedia̱ sesele youmo͡u, to̱ kaha̱ boholo͡u ma̱ hagua gelegumo͡u dia̱ olo͡u fe̱i̱ to̱ye togolo͡u i.[q]

30 Israel o sasa̱i̱ kedia̱ Godiko͡u damale̱yodei kaha̱ degeimo͡u, dia̱ sa Jeriko kekai ke̱ si̱ga tafalaguali, sawisiei olo͡u fe̱i̱ dioyosi kege mei degeimo͡u be, kekai ke̱ igilema̱ fiyei.[r]

31 O hiyou siadi sasa̱i̱ Rahap e̱ Godiko͡u damale̱yodemamo͡u, Israel o bolo̱u̱ ta ga fologala degeimo͡u, e̱ diliemoko͡u sa kile fologale a amafe̱i̱ hegi. Habage, Israel o olo͡u fe̱i̱ kedia̱ fologa, sa ke̱ tie kedia̱me Godiha̱ ta̱ ke̱ ta dulo idiyo mei kaha̱ degeimo͡u, woma mei degele i. O bolo̱u̱ diliemoko͡u a hegi sasa̱i̱ ke̱no͡u si weli mei.[s]

32 Ifibe a̱ haba ke̱i̱ ta̱ tobolo͡u? Aso̱ diho̱ mei degeli kaha̱ degeimo͡u, a̱ge o Gideonbo͡u, Barakbo͡u, Samsonbo͡u, Jeptabo͡u, Devitbo͡u, Samuelbo͡u, habage-degele-duguo-tobolo͡u-idi-o kedia̱bo͡u, dia̱ degele idi kaha̱ ta̱be a̱ ta susulo tobolo͡u mei. 33 O kedia̱ Godiko͡u damale̱yodele i kaha̱ degemo͡u, dia̱ sa sa ami o su̱do kedia̱bo͡u de biyamamo͡u, dia̱ degeiyeno͡u olo͡u fe̱i̱ woma mei degedi. Dia̱me Godiha̱ ta̱ dulo sesega yolugi, Godiha̱ nele̱yodema makai ke̱ mala̱ i. Fuse sosouwedo laionye*11:33 Fuse sosouwedo laion yodele idi ke̱me o wodi fuse, sa dodou su̱ degeiya ke̱ suluguadi. Na̱ Daniel 6:16-24 koko͡u ne dugu. dia̱ walamo͡u degeimo͡u ne, dia̱ Godiha̱ dede̱i̱yeno͡u akogogule i. 34 Dou hiyedo wobo͡u mo͡u ne dia̱ somolo͟͡u i. Ho o kedia̱ awekiye walamo͡u degeimo͡u ne, dia̱ kama fosigeimo͡u, awekiye dia̱ ta woli mei. Dia̱me nele̱ meiye, ke̱no͡u si nele̱ hiyedo degemo͡u, biyadi o nele̱do degele i. Biyadi o nele̱do degema, sa sa ami hiye o kedia̱bo͡u de biyolugi, dia̱ degeiye ho o kedia̱ kama fosigei. 35 O kedia̱ Godiko͡u damale̱yodele i kaha̱ degemo͡u, dia̱ ilo kelebe ko͡u tofigile iye, ke̱no͡u si haba hagua̱ gehe̱ degemo͡u, die soso͡u dia̱moko͡u boholo͡u ma̱ yai. Haba ilo kelebe ho o kedia̱ tolo͡u ma̱ wala iligibe, ni̱ Godi tobeko͡u mugubasi, ei ni̱ to͡u fogo͡u ba fogo͡u yaleyode tobolo͡u imo͡u, dia̱ ke̱ dulomo͡u dafa i. Yobe, dia̱me tofigieba, habage haba hagua̱ gehe̱ degeba, sa bolo̱do koko͡u tofousogo tofousogo tofolo͡u iledade tawalemo͡u.

36 Damale̱yodele i o ilo kedia̱moko͡u be ho o kedia̱ge susuga tobolo͡u mo͡u yilo̱ ima, tigi dofo͡u ye wala i. Haba ilo kelebe, ho o kedia̱ge dobogo͟͡ubo͡u abogo͟͡ubo͡u de tigi nele̱doye tigigimamo͡u, didio̱ degele i. 37 Damale̱yodele i o ilo kelebe, ho o kedia̱ igiye wala i. Ilo kelebe, dobogo͟͡u soye*11:37 Dobogo͟͡u so ke̱me hebe diafo͡u di so ke̱ tobolo͡u. duoya ke̱ diafigile imamo͡u, isimobo͡u isimobo͡u de dodogogule i. Ilo kelebe, awekiye woumo͡u tofigile i. Dia̱ yukuei mei degemo͡u, wai sipsip kolobo͡u, wai meme kolobo͡u deno͡u ka̱ma suluguadi. Bi mei obiyei kedia̱me ho o kedia̱ge hiyedo makolo idi. 38 Kegemo͡u, Godiko͡u damale̱yodele i o sasa̱i̱ kedia̱me fosigemo͡u, hebe mei mihi̱no͡u saya ke̱bo͡u, bito̱u̱ saya ke̱bo͡u, sala̱haiya ke̱bo͡u, ulouya ke̱bo͡u deno͡u titiamo͡u suluguei. Godiha̱ dihi̱le koko͡u be, sa sibige̱ ko͟͡umaha̱ o sasa̱i̱ kedia̱ die midiho̱ kasaga̱i̱ kaha̱ge damale̱yodele i o sasa̱i̱ kedia̱ die midiho̱ bolo̱do ke̱bo͡u debe ta tefeli meido.

39 O sasa̱i̱ kedia̱me Godiko͡u damale̱yodele i kaha̱ degeimo͡u, Godiha̱ge dia̱moko͡u hoho̱ hiyedo degei. Ke̱no͡u si dia̱ sa sibige̱ kuoko͡u deleiguei kelegebe, bi, Godiha̱ dia̱moko͡u habage nele̱yodema makai ke̱me ta mala̱ ili mei. 40 Yobe, bi bolo̱do Godiha̱ nela̱mo͡u makama̱i̱ dala ke̱me dibo͡u, yufido damale̱yodele i o sasa̱i̱ kedia̱bo͡u de habage ko͡u mala̱ ile dala. Kegemaba, dia̱bo͡u dibo͡u debe Godiha̱ dihi̱le koko͡u geleguoba do̱u̱do dege tafalagualeyodei.

<- Hibru 10Hibru 12 ->