1 Kad su povečerali, uvedoše Tobiju k Sari. 2 On se, ulazeći k njoj, sjeti Rafaelovih riječi: uze tamjanova pepela, metnu na nj riblje srce i jetru i okadi. 3 Tek što demon oćutje vonj, pobježe u Gornji Egipat, a anđeo ga ondje okova. 4 Kako su se zatvorili u sobu, Tobija ustade s postelje i reče: “Ustaj, sestro, molimo se da nam se Bog smiluje.” 5 Onda se Tobija poče moliti: “Blagoslovljen da si, Bože naših otaca, blagoslovljeno sveto i slavno ime tvoje u sve vijeke! Blagoslivljala te nebesa i sva tvoja stvorenja u sve vijeke! 6 Ti si stvorio Adama i dao mu pomoćnicu Evu: od njih je proizašao ljudski rod. Ti si rekao: 'Nije dobro da čovjek bude sam; načinimo mu pomoćnicu sličnu njemu.' 7 Gospode, ne uzimam zbog pohote ovu svoju sestru nego po istini. Smiluj mi se i učini da s njom doživim starost.” 8 I zajedno rekoše: “Amen, amen.” 9 I zaspaše oboje te noći. 10 A Raguel usta i pođe da iskopa raku misleći: “Ako i on umre.” 11 Raguel se vrati u svoju kuću 12 i kaza Edni, ženi svojoj: “Pošalji jednu od sluškinja da vidi je li živ. Ako je umro, pokopajmo ga odmah da nitko ne sazna.” 13 Sluškinja otvori vrata, uđe i nađe kako oboje spavaju. 14 Izađe i javi im: “Dobro je, živ je.” 15 Nato Raguel zahvali Bogu: “Blagoslovljen da si, Bože, svakim blagoslovom čistim i svetim. Blagoslivljali te sveti tvoji i sva tvoja stvorenja! Svi anđeli i svi izabranici tvoji blagoslivljali te u sve vijeke! 16 Blagoslovljen jer si me razveselio i jer se nije dogodilo čega se bojah, nego si nam iskazao svoje bogato milosrđe. 17 Blagoslovljen jer si se smilovao ovoj djeci što su jedina. Izlij na njih svoje milosrđe, Gospode, podari im da zavše život u zdravlju, sa srećom i milosrđem.” 18 A zatim zapovjedi kućnoj čeljadi da zatrpaju raku. 19 Tada priredi gozbu koja je trajala četrnaest dana. 20 Prije nego što su izminuli svadbeni dani, Raguel uze zaklinjati Tobiju: “Ne idi na put dok se ne navrši četrnaest svadbenih dana, 21 a onda primi polovicu imutka i vrati se živ i zdrav svome ocu. Drugi ćeš dio dobiti poslije moje i ženine mi smrti.”